“If a project is in question, Agile is the answer“, James Grenning
Da li vam je poznat osećaj bespomoćnosti, kada nešto želite da završite, a onda se dogodi niz “situacija” koje vas spreče, uprkos dobrom inicijalnom planu?
Upravo na to se odnosi izreka: “Život je ono što se desi, dok pravimo druge planove”.
U poslu su nepredviđene okolnosti neminovnost i da biste bili održiv sistem, neophodno je da budete prilagodljivi.
Svi znaju šta znači reč agilan – brz, okretan, hitar, spretan. Ta se reč posebno često pominje poslednjih godina, jer se promene dešavaju toliko brzo, da je ova osobina postala ne samo poželjna, nego neophodna za opstanak. A pravi test smo svi imali tokom pandemije COVID-19 koja nas je naučila da i sistem i ljudi moraju biti fleksibilni.
Turbulentne promene u navikama potrošača, izmene transportnih i logističkih rešenja, rast cena sirovina i drugo – postaju izazov kompanijama i postavlja se pitanja kako funkcionisati dalje? Rešenje se nalazi u primeni nove poslovne paradigme koja se kontinuirano prilagođava novim zahtevima. Dobra vest je da postoji model koji funkcioniše po ovom principu, a loša vest je da uspešnost primene zavisi isključivo od tima koji je uvodi.
Budućnost kompanija je da budu agilne
Agilno poslovanje je set vrednosti i principa i obuhvata različite koncepte, tj. „framework“ koji se mogu birati u zavisnosti od timova i potreba. Najpoznatiji i najprihvatljiviji je Scrum framework, koji pomaže timovima da generišu vrednost kroz adaptivna rešenja za kompleksne probleme. Ovaj framework je najveću primenu našao u IT industriji, još osamdesetih godina prošlog veka, ali se nezaustavljivo širi u druge industrije: finansije, osiguranje, telekomunikacije, proizvodne industrije itd. U svetu, mnoge FMCG kompanije uvode „agile“ zbog potrebe za isporukom vrednosti u kraćim periodima. Projekat koji se definiše na period od godinu dana, postaje „big picture“ ka kojoj se i dalje teži, ali se raščlani na kraće periode u kojima treba realizovati „potprojekat“. Tako se sa jedne strane, prati razvoj ka realizaciji velikog cilja i rešavaju se u hodu problematični zastoji po fazama, a sa druge strane se optimalno upravlja troškovima. Dobar primer je razvoj novog proizvoda, kao čest projekat u FMCG industriji, jer su inovacije značajan generator rasta.
Zamislite da možete da smanjite rok lansiranja novog proizvoda sa 12 meseci, na šest meseci samo implementacijom novog Agile pristupa. Koliko ušteda u vremenu i troškovima, koliko vrednosti i dodatne zarade i još važnije, koliko dobrog timskog raspoloženja bi stvorili…
Ko je bio uključen u bilo koji poslovni projekat, vrlo dobro zna koliko lako se probiju rokovi i uvećaju budžeti. Razlozi su brojni: dug proces odlučivanja, obavezna administrativna procedura, nedostatak delegiranja, neproverene i kasno dostupne ključne informacije, greške u proračunima itd. Sve ovo opterećuje kako organizaciju, jer poskupljuje procese, tako i zaposlene koji postaju demotivisani i umorni.
Nova organizaciona struktura i nove uloge
Budućnost uspešnih organizacije jeste da budu Agilne, odnosno manje hijerarhijske – više kooperativne, manje reaktivne – više proaktivne, a za to je potrebno da timovi budu osnaženi, samostalni i spremni na kontinuirano lično unapređenje i učenje. Jer, najveću vrednost kompaniji daju zaposleni puni entuzijazma.
Ideja je jednostavna: kada definišete cilj, potreban vam je TIM, koji se udružuje da realizuje cilj tako što svaki član doprinosi progresu. Bitno je napomenuti da timovi moraju biti sposobni da se samo-organizuju i da samostalno donose odluke u svom domenu, a sinhronizuju se sa ostalim članovima na (obično) dvonedeljnim sastancima tzv. „sprintovima“, kada se organizuje „review“ odn. pregled dostignuća i planiranje za naredni period. Prava vrednost se isporučuje kroz kontinuirane iteracije i inkrementale.
Kompanije koje su uspešno primenile koncept Agilnog poslovanja, imaju posebne sektore. Nove pozicije i uloge u Agilnoj kompaniji su Scrum Master i Product Owner (trenutno “top-in-demand“ globalno). Ove pozicije su interesantne svima koji razmišljaju o promeni ili početku karijere u ovoj oblasti (jer predznanje nije potrebno).
Scrum Master je osoba koja je zadužena za upravljanje procesom i ima autoritet da vodi i usmerava tim na osnovu iskustva i ekspertize, a zadužena je za motivisanje tima (ali, nema moć iznad tima, niti je uključena u donošenje odluka).
Product owner je osoba koja zna zašto određeni proizvod treba da postoji i kako treba da se napravi. Njegova uloga je da razume potrebe i želje „kupca“, napravi prioritete i tu viziju treba da prenese timu koji treba da isporuči vrednost.
Agile Mindset podrazumeva promenu i strukture i kulture
Na prvi pogled, princip deluje logično i lako izvodljivo: imate cilj na koji je fokusiran Product owner i imate tim koji treba da realizuje cilj, a u tome ih usmerava Scrum master. Međutim, primena „framework-a“ je samo deo implementacije Agilne transformacije. Ono što često predstavlja kočnicu je kultura organizacije. Ponašanje, liderski stil, struktura i organizacioni procesi zahtevaju promenu i primenu sveobuhvatnog „change management-a“, da bi ovakav način rada bio uspešan. Ono što je ključni i kritičan element adekvatne primene agilne prakse je otvorena komunikacija, kako bi zaposleni imali osećaj podrške, sigurnosti i slobode za davanje inicijativa, odnosno da bi bili motivisani da iskažu svoj puni potencijal.
Pre odluke o Agilnoj transformaciji, treba uraditi procenu, tzv. „assessment“ kompanijske klime i zrelosti timova. Dobre prakse razvijenih zemalja svakako govore u prilog Agilnom načinu poslovanja, bilo na sektorskom ili korporativnom nivou. Počnite sa malim testom, učite i dozvolite da vas Agilni način poslovanja modernizuje i pokrene napred.