Agilna organizacija koja primenjuje Scrum ima jasno definisane uloge i odgovornosti, ali i sasvim novi način definisanja uspeha.
Dok u tradicionalnoj organizaciji uspeh ostvarujemo po završetku projekta, u agilnoj organizaciji fazno ostvarujemo i isporučujemo “parcijalni deo uspeha”. Upravo zato što se timovi fokusiraju na prioritete i najvažnije stavke proizvoda, koje isporučuju u prvoj etapi, moguće je klijentima ponuditi funkcionalan proizvod, ali sa određenim limitima. Na primer, kada kupujete automobil, u prilici ste da birate konfiguraciju opreme od osnovne do premium. Proizvod sa osnovnim paketom je funckionalan i prodaje se po nižoj ceni od viših nivoa paketa sa dodatnim opcijama (kožna sedišta, alu felne, automatski menjač…). Na istom principu se zasniva agilni razvoj novog proizvoda – prvo se isporuči osnovni model sa minimumom funkcionalnosti, testira se na tržištu i ukoliko se dobije pozitivan odgovor, nastavlja se sa daljim razvojem i dodavanjem opcija koje će privući širu ciljnu grupu.
Razlike između agilne i tradicionalne organizacije
Agilno poslovanje je moguće i primenljivo u svim industrijama, ali je prvu i najširu primenu našlo u IT okruženju. Koraci u razvoju novog proizvoda su isti za svaku kompaniju, ali ono što pravi razliku između agilne i tradicionalne organizacije su:
– poslovne pozicije / uloge
– Odgovornosti i ovlašćenja članova tima
– Kontinuirane iterativne kontrole statusa sa prilagođavanjem u skladu sa novim informacijama.
U agilnoj organizaciji, izdefinisale su se sledeće ključne uloge: Product Owner, Scrum Master i Development Team (koji je kros-funkcionalan i sastoji se od obično do maksimum 10 različitih članova tima neophodnih za razvoj proizvoda).
Product Owner – još poznat i kao Product Champion, Value Manager
Product Owner je osoba koja razume potrebe klijenta i pretvara ih u viziju koju treba da prenese timu, tako što je razloži na etape i prioritete kako bi se mogao pratiti razvoj proizvoda. Sve počinje sa dobrim razumevanjem potreba klijenta/kupca, koje se stiče prilikom brojnih intervjua (poput istraživanja potrošača). U ovoj fazi, Product Owner postaje detektiv koji mora da otkrije šta klijent/kupac želi i šta mu je najvažnije. Ovo je krucijalna faza, jer u praksi često dolazi do nerazumevanja i zato je potrebna otvorena komunikacija pri definisanju očekivanja i realnih rokova. Ceo proces komunikacije sa klijentom i na kraju njegovo zadovoljstvo zavisi od ispravnog usaglašavanja.
Kada se završi istraživački deo, Product Owner postaje vizionar, jer kreira viziju proizvoda koja će biti vodilja svim članovima tima uključenim u razvoj. Veoma je važno da se celom timu objasni zbog čega se nešto radi i koji je njihov doprinos, kako bi se osećali uključeno.
Sledeći korak je izrada detaljnog plana – od dugoročnog koji traje od 2 do 5 godina, do kratkoročnog na nivou sprinta – koji traje 2 do 4 nedelje. Tada postaje brižni supervizor koji vodi računa o poštovanju rokova i ispunjenosti zahteva klijenata.
Kako proces funkcioniše?
Ceo proces je kao ples u kome svi učestvuju. Sve vreme se insistira na kolektivnom angažovanju i donošenju najboljih odluka tima u datom trenutku. Dešava se da tokom procesa, tim dobije nove informacije, ili prilikom razvoja dođe do saznanja koja utiču na dalji tok, te onda zajedno diskutuju i odlučuju. Iako su svi u timu jednaki i imaju pravo da kažu svoje mišljenje, Product Owner je odgovoran za isporuku proizvoda i maksimiziranje vrednosti koju Scrum tim daje. Ukratko, Product Owner je CEO proizvoda.
Zato Product Owner definiše:
1) cilj – koji treba da bude realan, transparentan i jasan svima.
2) zadatke (ŠTA uraditi) da bi se cilj ispunio, ali ne pojedinačne zadatke članova tima (KAKO uraditi)
3) rokove – detaljne kratkoročne, na nivou sprinta, ali uz viziju svega što je izvodljivo u narednih nekoliko sprintova
4) prioritete – određivanje redosleda isporuke funkcionalnosti od najznačajnijih do manje značajnih, jer: “if everithing is important, nothing is important”.
Proces razvoja proizvoda prolazi kroz tri sekvence:
– Transparentnost (Transparency) – radni proces mora biti vidljiv kako svima u timu koji rade, tako i svima koji dobijaju proizvod rada. Ukoliko je transparentnost slaba, to može dovesti do loših odluka i povećanja rizika.
– Kontrolu (Inspection) – kontrola bez transparentnosti je varljiva i beskorisna. Napredak ka ostvarenju cilja mora biti kontrolisan često i detaljno, kako bi se izbegli potencijalni problemi
– Prilagođavanje (Adaptation) – kontrola bez prilagođavanja je besmislena. Ukoliko se otkrije da postoji devijacija, neophodno je izvršiti adekvatno prilagođavanje.
Kratak “time to market” je velika prednost agilnih timova
Scrum način rada se zasniva na promenama i prilagođavanjima na bolje, i zbog toga je poželjno imati ojačane i samo-organizujuće timove. U tradicionalnim sistemima, proces odlučivanja veoma dugo traje, zbog krute hijerarhijske strukture i zato je svaka promena spora.
Kratak “time to market” je velika prednost agilnih timova. Ali, brzina nije primaran parametar, već prava vrednost koja se isporučuje po fazama.
Kako bi odredili prioritete i napravili estimacije, pomaže im matrica Vrednosti i Rizika..
Prvi prioritet treba da bude proizvod koji donosi najveću vrednost, ali ima i veliki rizik za realizaciju (inovacije). U ovoj situaciji, cilj je smanjiti rizik.
Drugi prioritet treba da bude proizvod koji ima veliku vrednost, ali ima mali rizik (unapređenje postojećeg proizvoda). U ovoj situaciji, cilj je povećati vrednost.
Treći prioritet treba da bude proizvod koji ima malu vrednost, ali i mali rizik (proizvod spreman za isporuku).
Proizvode u sekciji male vrednosti, a visokog rizika treba izbegavati.
Da zaključimo, uloga Product Ownera veoma je bitna u agilnim organizacijama, ali je i veoma zahtevn u smislu ličnih osobina, znanja i veština koje čine uspešnog Product Ownera.